Безимени самит у Сарајеву

Борис Алексић: Добар дан даме и господо, добро дошли на редовну конференцију за новинаре Српске радикалне странке, моје име је Борис Алексић, поред мене је Маријана Крнета и Срето Перић. Ево, прво бих желео да вас обавестим да је 28 чланова Месног одбора Српске напредне странке Стари Врбас иступило из ове странке и вратило се у Српску радикалну странку. Желим да вам кажем да ово није усамљен случај јер пре извесног времена 25 чланова Српске напредне странке из Месног одбора Бачко Добро Поље у Врбасу такође је напустило ову странку и вратило се у Српску радикалну странку, дакле, тај процес повратка чланства Српске радикалне странке се наставља. Чланови који се враћају говоре да су веома незадовољни, да Српска напредна странка нема у ствари никакву идеологију, да једину праву идеологију има Српска радикална странка, идеологију српског национализма. Као што знате, представници Српске напредне странке заступају став да је политика Бориса Тадића добра а да се не примењује. Они отворено заступају увођење двопартијског система по угледу на Сједињене Америчке Државе, дакле, увођење својеврсне плутократије, јер је врло добро познато да у Сједињеним Америчким Државама на савезном нивоу не може нико ко нема огромну количину новца да се кандидује и да наступа на савезним федералним медијима. Такође, оно што се примећује јесте да се напредњаци, како им само име каже, не разликују од напредњака који су постојали у 19. веку, потписници тајне конвенције, дакле, то је једна прозападна партија која не заступа српске националне интересе. Друга тема о којој желимо да говоримо са вама, везана је за безимени самит у Сарајеву. Као што знате, први пут за истим столом нашли су се представници Републике Србије и представници такозваног Косова. Они су били третирани равноправно, без обзира што наши званичници говоре да су пре представника такозваног Косова говорили представници међународне заједнице. Дакле, напросто, господин Јеремић је имао исти третман као и представник такозваног Косова, што је заиста веома лоша информација. Какве су поруке стигле са тог самита? Карл Билт је отворено рекао да постоје државе чланице Европске уније које се противе проширењу Европске уније, и то не само због економске кризе него зато што сматрају да би таква Европска унија била неодржива. Такође, Штефан Филе, комесар за проширење Европске уније, истиче да нема сличности између пута Србије и Косова према Европској унији, што је јасан став да Брисел одвојено третира путеве Србије и такозваног Косова када је у питању чланство у Европској унији. Ја ћу вас подсетити да је један од основних критеријума за чланство у Европској унији постојање такозваних добросуседских односа и ви сте могли да приметите циничну изјаву Волфганга Маса, представника Немачке овде у Србији, који је на неке изјаве Вука Јеремића, министра спољних послова Србије, рекао да Европска унија у сваком случају неће увозити конфликте, мислећи притом на односе Србије са такозваним Косовом, чију независност је Немачка признала. Самит у Сарајеву је такође био затворен за јавност, дакле, поставља се питање шта су то они имали да крију. Никаква конкретна порука везана за чланство такозваног западног Балкана није стигла, али оно што смо могли да приметимо је да напросто земље које су учествовале у растурању тог западног Балкана или Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, пре свега Немачка, сада покушавају да уједине тај регион. Погледајте колико је то неискрено, колико је то неозбиљно. Ви знате да је Немачка својевремено, почетком деведесетих година прошлог века, убацивала оружје на територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и да је једна од држава које су одговорне за извршење злочина против мира. Ја ћу вас подсетити да је Штефан Филе својевремено као комесар за проширење Европске уније, изјавио да без решеног статуса Косова и без односа са Косовом Србија не може да уђе у Европску унију. Сад имате континуитет тих изјава, заиста можемо да наведемо велики број па да дођемо и до амбасадора Немачке Цобела. Али ево, одлазећи амбасадор Шведске у Србији, Брингеус, својевремено је изјавио да жели да буде потпуно јасан и отворен према грађанима Републике Србије и да уколико се не реши питање Косова, Србија неће постати члан Европске уније. Ви знате да међу западним дипломатама постоји та пракса да одлазеће дипломате упуте неке јасније поруке јер они који долазе тек на функцију немају ту могућност да буду толико отворени, а кажем вам, велики број тих одлазећих дипломата је упутио врло јасну поруку Србији везано за чланство у Европској унији. Такође, специјални известилац Европског парламента за Косово, Луначек, поручила је Србији да неће ући у Европску унију док се не одрекне јужне српске покрајине. Дакле, нови званичник Европске уније, ја ћу вас подсетити да је својевремено и Европски парламент усвојио резолуцију о Косову и Метохији у којој је позвао државе чланице Европске уније које нису признале независност Косова и Метохије да то учине. Дакле, и ту имамо веома јасан показатељ и на крају долазимо до већ поменутог амбасадора Немачке, Андреаса Цобела, који је, сви знате, још 2007. године изјавио да уколико се Србија не одрекне Косова не само што неће ући у Европску унију, већ ће се поставити питање Војводине, како он каже, Санџака или Рашке области. Дакле, ако приметите, заиста постоји велики број информација које говоре о томе да је Србија далеко од Европске уније и заиста поставља се питање какву политику води наша влада. Води неозбиљну политику, једноставно замајавајући народ причама о приближавању Европској унији, док је економска ситуација све гора. Шта је алтернатива? Алтернатива је у сваком случају постизање стратешког партнерства са Руском Федерацијом. Уколико би се потписало то опште стратешко партнерство, то значи да би позиција Србије била ојачана на међународном нивоу. Дакле, не само у региону већ уопште на међународној сцени, па би на тај начин ојачала и преговарачка позиција Србије према Европској унији. Као што знате, Европска унија зависи од енергената који долазе из Руске Федерације, али већ одавно је постављено питање безбедности, то јест утицаја новог руског концепта безбедности на безбедност Европске уније. Јер постоје одређени гласови у Европској унији који желе да се ослободе патроната НАТО-а, а једина излазна карта у томе им је Руска Федерација. Дакле, врло јасно је да би сарадња са Руском Федерацијом била профитабилна за Републику Србију. С друге стране, ми заиста не можемо да чекамо да се даље наставља са неискреним порукама које долазе из Брисела према Србији, да се губи драгоцено време, јер они с једне стране говоре да ће Србија можда једног дана ући у Европску унију без конкретног решења, али исто поручују Србији да се не приближива превише Руској Федерацији. На тај начин Србија губи драгоцено време. Грађани Републике Србије све више сиромаше, чекајући да се Европска унија умилостиви и да напокон да Србији статус кандидата. Шта се дешава кад Србија добије статус кандидата? Може да се деси оно што се десило са Турском, која је пре много много година добила тај статус и још увек није у Европској унији. Дакле, очигледно је да Србија мора да се посвети билатералним споразумима са државама које желе да сарађују са њом а у интересу наших грађана. Трећа тема која је веома интересантна, то је, као што знате, споразум о сарадњи војске Србије и војске Хрватске који треба да се потпише у јуну. Дакле, господин Драган Шутановац је изашао са заиста одређеним непримереним изјавама. Ми сматрамо да се ови споразуми потписују у функцији приближавања Србије НАТО-у, што је заиста супротно интересима Републике Србије, а господин Шутановац је отприлике изјавио следеће, говорећи о Хрватској: „то је земља са којом смо имали ратна дешавања, која и данас има одређене трауме из деведесетих година, знатно веће него што је имала Србија”. Дакле, ово су просто невероватне изјаве човека који је министар одбране Републике Србије, јер највећа жртва рата из деведесетих година јесте Србија и српски народ који је највише страдао, највише територија је изгубио, а Хрватска је постала етнички чиста, зато што је њено руководство остварило Павелићев тестамент и спровело геноцид над српским народом. Њихова стратегија је одувек била да се српска популација доведе на испод пет процената на територији те Хрватске и они су успели у томе. Дакле, то је једна геноцидна творевина, ја ћу вас подсетити да су Туђман и Месић давали изјаве у том правцу, да су били спонзорисани, да су промовисали усташку емиграцију, да је Туђман на митингу у Загребу изјавио да рата не би било да га Хрватска није хтела, а да је Месић, то сви добро знамо, својевремено изјавио да је његов посао завршен, да Југославије више нема. Е, управо то разбијање Југославије јесте и најтежи злочин о коме смо причали раније, злочин против мира из којег су произашли и други злочини. Даље, господин Шутановац најављује могућност заједничких вежби, тренинга, како он каже, едукације, размене искустава и информација. Да ли ће му можда хрватска војска послати информације како да спроводи етничко чишћење против одређених етничких националних верских група до самог краја? Како да створи етнички чисту државу? Дакле, то је заиста застрашујуће и ми сматрамо да никакве војне сарадње са Хрватском не може да буде, да је она усмерена против интереса Републике Србије и наших грађана. Ето, толико за данас. Да ли имате можда неких питања? Уколико немате, ја вам се захваљујем.