Гордана Поп-Лазић: Даме и господо новинари, Српска радикална странка дели мишљење грађана Србије да је главна тема власти у Србији бели шенген. Као да ће тај бели шенген да реши све наше проблеме. Нажалост, неће. Али потребна је нека тема да замагли све остале проблеме са којима се наша држава и наше друштво суочава.
Оли Рен, који је јуче био у посети Београду, а данас отишао за Подгорицу, као господар одређених политичких личности, пре свега Бориса Тадића и Томислава Николића, изјављује да је за шенген неопходан оперативни споразум са Еулексом. Шта то значи? Одговор нам даје сам Вук Јеремић. И та његова изјава подудара се са изјавом Вука Јеремића, који каже – да друга страна, а ту мисли на Европску унију, има право да одлучи како ће се у техничком смислу, а у и безбедоносном смислу, односити према одређеним деловима територије земље, са којима потписује споразум о визном режиму. Замислите такав случај, рецимо у Шпанији са Баскијом или Каталонијом. Немогућа ситуација, дакле, немогућа. Шпанци на то никада не би пристали.
Даље каже, да је то свршена ствар и да ћемо након што се дипломатским средствима изборимо за статус покрајине, који ће бити прихватљив за све, решавати те проблеме. Пазите, када решимо статус Косова, каже Вук Јеремић, министар иностраних послова, заборављајући да је статус Косова и Метохије решен Резолуцијом 1244. Нико више у овој држави у извршној власти, мислимо и на председника Републике и на владу, не поштује ту резолуцију, не позива се на ту резолуцију, а заборављају и на све резолуције и деклерације које је Скупштина Србије донела поводом Косова и Метохије и обавезала све државне органе, па и ту владу и било коју следећу владу, на одређено понашање када је у питању сваки део наше територије, а поготово Косово и Метохија.
Сузана Грубјешић, опет данас читам у неким дневним новинама, каже – а зашто не и подела Косова. Може нека политичка партија то да каже, али представници извршне власти не смеју ни да помисле на тако нешто. И као што видите, све иде ка томе да је Косово и Метохија све даље од Србије. На Косову и Метохији, иначе, дешава се једна хуманитарна катастрофа, крше се основна људска права, а да опет нико не диже глас против тога у Београду, нити се труди да тај проблем реши. Не прозивам невладин сектор који се залаже за заштиту људских права, али Владу Србије и Министарство за Косово и Метохију прозивамо, јер не дају адекватне одговоре на проблем везан за општину Штрпце и на бројне грађане Србије који су без струје већ данима. Ево, и данас нема струје у Штрпцу, чак три и по хиљаде Албанаца такође нема струју. А због чега? Због тога што су радници КЕК-а, уз помоћ косовске полиције, јуче насилно ушли у објекат трафостанице у Штрпцу, а раднике буквално истерали. Касније, након што су се грађани окупили, радници ЕПС-а су се поново вратили у ту трафостаницу, односно поново преузели контролу над том трафостаницом, али струје, наравно, и даље нема. Грађани су водили разговоре са представницика КЕК-а без неких резултата, а због чега, због тога што су грађани Србије, значи Срби на Косову и Метохији, разговарали са извесним Томом Смитом, као представником КЕК-а, а после ћу вам нешто више рећи о њему, пристали да плаћају паушал од 26 евра по домаћинству, и да се убудуће очитавају бројила и да се плаћа утрошена струја, али то КЕК не прихвата, односно КЕК-у не одговара. Због чега? Због тога што је у припреми приватизација КЕК-а.
Желим да вас подсетим, како је КЕК настао – узурпацијом дела имовине ЕПС-а. Дакле, нико од страних компанија, нико са стране није уложио ни један једини евро у КЕК, а у поступку приватизације, како Српска радикална странка сазнаје, заинтересован је један од шиптарских лобиста чији је представник управо овај Том Смит, који сада представља КЕК и који разговара са Србима на Косову и Метохији. Тај шиптарски лобиста, који жели да купи нашу имовину противзаконито, не жели никакве дугове, он размишља само тржишно, он жели да купи КЕК који нема никаква ненаплатива потраживања. И то је цео проблем око Штрпца и око КЕК-а, и због чега оволико дуго грађани Србије у Штрпцу остају без електричне енергије. Шта је урадило Министарство за Косово и Метохију? Ништа. Шта је урадила Влада Србије? Ништа. Је ли ви читате нешто у штампи по том питању? Не читате. Нико се тиме не бави. Шта нас брига што тамо неки људи на 40 степени већ месецима немају струју. Али зато бели шенген сваки дан. Састанак са Оли Реном тамо у Бриселу, овај, онај, опозиција, Томислав Николић, кажу зашто не, треба нам консензус око уласка у Европску унију. Па како да уђемо у Европску унију? Ко да уђе у Европску унију? Србија без Косова и Метохије не може нигде. Може само назад. Зашто ни грађани Србије о томе не размишљају и не дижу свој глас против тога? Зашто се не солидаришу са грађанима Србије на Косову и Метохији, шта мислите? Управо због тога што, ево, 10 година убијамо у грађанима Србије све оно што би требало да извуче, све оно најбоље што би требало да се испољи у нашем народу. Знате, када су крајем XИX века осниване гимназије у Србији ђаци су учили пре свега, и васпитавани пре свега, у духу да треба да се изграђује њихова етичност, карактерност и србовање, баш је тако писало. О томе пише Слободан Јовановић, о томе пише Лаза М. Костић. То су били неки морални кодекси. Хајде ви данас негде, у неком закону прочитајте, ето Закон, рецимо, о основном образовању, предшколском образовању, да је то нешто чиме треба наши педагози да се позабаве учећи нашу децу. Одмах би нас прогласили шовинистима. Одмах би рекли – постоји тамо нека национална мањина или нека друга нација према којој смо ми негативно настројени. Сви се плашимо да кажемо ко смо, шта смо, за какве се вредности залажемо. И нема више никакве солидарности, нема више никакве одговорности. Јесте власт крива за то, али криви су и медији који су инструментализовани, у највећем броју случајева, од стране такве власти. Нажалост, и овај најновији Закон о информисању, који је ево пред изгласавањем, потврђује ово о чему Српска радикална странка говори. Не сме да се чује ништа што није по вољи, нећу чак да кажем ни власти у Београду, него њихових ментора у иностранству.
Тренутно је, иначе, да вам кажем, миран протест грађана Штрпца у Штрпцу. Негде преко хиљаду грађана се окупило и изашло на улице. Какав ће резултат тог протеста бити видећемо, али без помоћи Београда, без јасне поруке Београда шта је то што ми хоћемо, шта желимо и без чега ми не можемо нигде, ни у ту Европу, нити на било коју страну света, то је јединствена територија Републике Србије, пун суверенитет на целој својој територији, и то је оно чиме треба да се бави министар иностраних послова и цела влада, а не да се заклињу да неће никад признати Косово и Метохију, самопрокламовану независност, а да то само остане једна фраза, и да онда својим поступцима, то ове изјаве Вука Јеремића управо потврђују, раде потпуно супротно и мисли да се Власи неће досетити. Ето, досетили смо се и упозоравамо грађане Србије да је на делу један класичан вид издаје и да се Српска радикална странка са тим никад неће помирити, да ћемо на то указивати, да ћемо се борити против такве политике Владе Србије.
Хтели смо још да вам скренемо пажњу, јер видели смо да је јуче било огромно интересовање на конститутивној седници општине Земун, било је чак девет камера, као да су завршени избори за председника Републике, дакле све могуће телевизије су биле ту, показало се да новостворена скупштинска већина, прво, не зна ништа, друго, сматра да је довољно да их има више да би могли да раде шта хоће, и почели су са радом тако што су, барем у неколико наврата пре него што смо верификовали мандате одборника направили неколико пословничких грешака тражећи да се изгласа проширивање дневног реда. Не знам ко би могао да гласа ако нисмо верификовали мандате, ваљда неки грађани или присутна јавност, која је била на самој седници. Данас је заказан наставак те конститутивне седнице, иако је она по Пословнику, у ствари, завршена и требало је да се закаже нова седница. Али ето, као што видите, није тако и одборничка група Српске радикалне странке јуче је напустила такву седницу, а искористићемо сваку прилику да обарамо незаконите одлуке овакве скупштинске већине у општини Земун и да, без обзира на број одборника, будемо таква опозиција да неће моћи да раде шта хоће и противно закону, противно Статуту, противно, на крају крајева, интересима грађана. Данас ће се бирати нови председник општине Земун, али ево, Српска радикална странка вам каже – прави председник општине Земун биће Александар Вучић, а не та марионета коју буду изабрали. Каква ће то власт бити, имаћете прилике да пратите и сами, а и ми ћемо вас редовно извештавати.
Морам да кажем само још да сутра очекујемо пресуду већа у Хашком трибуналу које је судило у поступку који се водио против Војислава Шешеља за непоштовање суда, и ту пресуду која је неизвесна, иако ми сматрамо да не постоји никакав основ за било какву осуђујућу пресуду, коментарисаћемо, наравно, накнадно. Мислимо да је јавност у Србији заинтересована за све што се у Хашком трибуналу дешава, посебно за случај др Војислава Шешеља, јер је он човек који се за ових седам година доказао да је доследан и да својим делима доказује све оно о чему је говорио, да је превазишао чак дневнополитичке догађаје и да је израстао у једног, слободно могу да кажем, мислиоца и у једног великог државника, и верујемо да ће имати прилику да се на том пољу и докаже.
Ми смо имали толико за ову данашњу конференцију, ако евентуално имате неко питање, ми вам стојимо на располагању.
Новинар: Можете ли да нам коментаришете тврдње Ратка Кнежевића да су Вучић и Николић имали сусрет у иностранству са Суботићем и Ђукановићем? Да ли сте знали за то?
Гордана Поп-Лазић: Да, прочитали смо у штампи у неколико наврата овај фељтон који још увек траје везано за изјаву иначе блиског сарадника Мила Ђукановића, господина Кнежевића. Али, интересантно да поводом тог сусрета који је био у том једном елитном хотелу “Риц” у Паризу, Николић даје опречне изјаве не само са изјавама Александра Вучића, који је био у његовом друштву, него чак и сам у једним новинама даје једну изјаву, у другим новинама другу изјаву, па се поставља питање шта је ту истина.
Дакле, Николић каже да је тачно да је био у “Рицу” са Александром Вучићем, али не да би се састао са Ђукановићем и Суботићем, као што то Кнежевић тврди. Тема је, наводно, био неки састанак о будућим инвеститорима у гасној електрани у Новом Саду. Ако је то тако, онда ми питамо где је ту тадашњи градоначелник Новог Сада, у ком својству се Томислав Николић и Александар Вучић ту појављују као преговарачи, дакле да ли су њихове намере ту биле часне, или је требало можда да се ту узме неки рекет или неки профит за личне потребе. У другој изјави, опет, каже да му је Ђукановић пришао, у једној да је он пришао Ђукановићу, да је било велико друштво, забога није препознао новинара Марића, није препознао ни Суботића, а ви ваљда знате да основна култура налаже када некоме приђете или када вам неко приђе да поздравите све присутне или да вас неко представи тим присутнима, ако сте већ пришли његовом столу. Опет, Вучић каже да је Николић отишао да се поздрави са Ђукановићем, тако да не знамо шта је истина. Али, знамо да Српска радикална странка није знала за њихов одлазак у Париз. Сам Николић каже да су отишли и вратили се у току једног дана.
Српска радикална странка по Статуту обавезује све функционере странке да када службено путују у иностранство путују, наравно, о трошку странке и морају да поднесу извештај надлежним страначким органима о сврси пута и резултатима који су уследили због тог путовања и сусрета. Дакле, они су путовали о свом трошку, за своје личне потребе које они најбоље знају. Српска радикална странка, заиста, са тим није била упозната, али нема разлога да сумња да је то заиста и било. Ми смо чули накнадно од људи који су их сасвим случајно срели на аеродрому да су заиста и отишли и вратили се у једном дану, али Кнежевић тврди да је то било у неколико наврата и да је циљ тог њиховог одласка тамо, као обавештен човек то тврди, био да се створи таква клима у Србији да се контролише потпуно медијска слика у Србији, да се створи клима за цепање Српске радикалне странке, које је требало да уследи.
Како су се ти догађаји већ одиграли немамо разлога да сумњамо да је то заиста тако и било, јер ви се сећате да је постојао један дневни лист, звао се “Газета”, који је био управо инструмент у њиховим рукама и рукама оних који су од њих тражили да крену овим путем без повратка, односно којим су желели да на сваки начин ослабе опозицију у Србији. Та “Газета” се угасила одмах након што је дошло до расцепа у Српској радикалној странци.
Ја ћу поново да кажем да цепање Српске радикалне странке, односно избацивање Николића и свих оних који су издали програм Српске радикалне странке, покрали мандате Српске радикалне странке у Скупштини Србије, јесте ослабило у тренутку Српску радикалну странку, али је ослабило, пре свега, опозицију у Србију, што је много већа штета. То је штета за читаву Србију и то је оно што ће бити историјски процењено као тако, или осуђено као тако, имајући у виду след догађаја, имајући у виду шта је то што све треба још да се догоди у Србији. Не бих о тим црним стварима, јер када о томе говоримо и када предсказујемо неке... или скрећемо пажњу на то шта све још може да нас задеси, увек мислимо нема више ништа што нисмо преживели, али верујте им, кажу – ови радикали као птице злослутнице. Дакле, нећемо да будемо злослутнице, али имамо обавезу као озбиљни политичари да упозоравамо јавност на све оно куда нас води, или воде, овакви политичари који су спремни за шаку долара да извршавају налоге својих ментора, оних који, наравно, доказало се ваљда за ових 20 година, имају неке своје интересе на територији Србији.
Можда сам мало била опширнија, али то је углавном то. Да ли има још питања?
Хвала вам пуно што сте дошли на нашу конференцију за штампу.
0 КОМЕНТАРА
ТВОЈ КОМЕНТАР