16 година од злочина

Милорад Буха: Тема данашње конференције за штампу Српске радикалне странке биће стравичан геноцид, етничко чишћење у једном делу Републике Српске Крајине које се догодило пре 16 година. Наиме, у подвелебитским селима, 9. септембра 1993. године, десио се стравичан злочин који је учинила усташка солдатеска на подручју познатом као Медачки џеп. У тој акцији хрватске усташке војске убијено је 88 људи, од тога 36 цивила, међу којима је било и 17 жена. Ово је био увод у остале злочиначке активности хрватске војске које су уследиле у току 1995. године. Српска радикална странка замера актуелној власти што свесно прикрива број убијених Срба на простору Републике Српске Крајине, Републике Хрватске, што се свесно прикривају чињенице о злочинима геноцидне политике хрватске државе према Србима у Републици Српској Крајини, Републици Хрватској, што се прикрива број протераних, број убијених из Републике Српске Крајине. Често се у нашим медијима преносе речи политичара да се ради о 220 000 Срба.

Стваран број је између 500 и 800 000 Срба. Геноцидна политика хрватске државе почиње 1990. године, а настављена је деведесет и прве године бројним активностима хрватске полиције и војске, настављена је деведесет друге и треће, и на крају завршена познатим војно-полицијским активностима хрватске државе под називом “Бљесак” и “Олуја”. Шта је са Србима који су протерани геноцидном политиком и етничким чишћењем? Где су они завршили? Завршили су на простору Републике Србије, Републике Српске и трећих земаља. Ко води рачуна о њима? Готово нико. Међународна заједница, под чијим покровитељством је све ово учињено, не чини ништа да отклони последице геноцидне политике и етничког чишћења. Ево, прошло је 16 година само од Медачког џепа. Шта је учињено да се открију злочини не само у Медачког џепу, него и на другим стратиштима на простору Републике Српске Крајине и Републике Хрватске? Колективна права која Србима припадају по међународном праву нису враћена, о индивидуалним правима и приватној својини данас нико не говори, Влада Републике Српске Крајине чини све да интернационализује проблем Срба из Републике Српске Крајине, али остала је сама, остала је усамљена, и једино још Српска радикална странка стоји иза наших захтева за повратак наших колективних и индивидуалних права. Када говоримо о индивидуалним правима, морамо се задржати на приватној својини као неотуђивој цивилизацијској тековини овога света која у свим правима има приоритет, има примат. Једино код Срба протераних нема. Једино Хрвати не чине ништа да се врати приватна својина.

Ми тражимо само своје, не тражимо туђе. Огромна је размера приватне својине која је остављена на простору Републике Српске Крајине, и куће, и имања, и шљиве и њиве. И куће и окућнице, све је то остало тамо. Остала су наша стечена права, право на бесплатне акције, право на пензије, право на поврат станарских права, 50 000 станарских права је Србима одузето у периоду од 1991. до 1995. године. Ниједан стан у друштвеном власништву није Србима враћен. Зашто то међународна заједница чини изузетак када је исто таква права вратила Србима и другим народима у Босни и Херцеговини? Зашто су ту Срби из Републике Српске Крајине ускраћени? На то питање међународна заједница мора одговорити, а превасходно Хрватска која не чини ништа да врати то право.

Шта чини актуелна власт у Србији да помогне у повратку станарских права и других стечених права које Срби имају у Републици Хрватској? Готово ништа. То су све празне формулације политичких лидера у Републици Србији о захтевима за повратак тих права, али стварно се ништа не дешава. Ево, згодна је прилика, у 11. или 12. месецу ове године, када председник Републике буде у разговору са високим представником међународне заједнице за питање избеглица, да покрене то питање и да га реши, јер прошло је јако много година, а та права се не враћају. С друге стране, сви сукоби на простору Европе, а овај између Срба и Хрвата био је и грађански, и верски и национални сукоб, завршавали су међународним конференцијама које су се сазивале да би се решиле последице тих ратова. Нажалост, међународна конференција о миру није одржана, зато влада Републике Српске Крајине, потпомогнута Српском радикалном странком, захтева од међународне заједнице да се сазове међународна конференција и да се на тој конференцији реше сва питања која су спорна између Срба и Хрвата. И наша колективна и наша индивидуална и социјална права. Једино то може задовољити Србе из Републике Српске Крајине, друго ништа. Када говоримо о интерно расељеним лицима, слична је ситуација као са Србима избеглицама из Републике Српске Крајине и Републике Хрватске којима се не враћају стечена права, дакле ни интерно расељеним лицима са Косова и Метохије не враћају се права. Они се чак ни физички не смеју вратити тамо, као што се Срби не враћају у Републику Српску Крајину и у Републику Хрватску. Зашто то међународна заједница чини према Србима? Ни према једном другом народу се не чини то што се ради према Србима из Републике Српске Крајине и са Косова и Метохије. То питање актуелна власт мора поставити међународним хуманитарним и другим организацијама. Зашто то актуелна власт не чини? Она се боји. Не знам чега се боји. То је неотуђиво право, то је право признато међународним актима, декларацијама и резолуцијама. Зашто бежимо од тога? То је питање које постављамо дуго година, али одговора нема.

Ево, јуче смо у дневним новинама “Курир” могли прочитати да Ахтисари инсистира на признању независности Косова и Метохије, то је тек почетак. Актуелна власт ће се суочити са тим питањем, и то врло брзо. Актуелни политичари Републике Србије бесомучно понављају речи да неће признати Косово. Признаће, и те како ће признати. Јер све оно што смо рекли за Србе из Републике Српске Крајине, њихово ћутање о свему томе јасно говори о позицији у коју су доведени од стране међународне заједнице, исто ће тако бити са Србима са Косова и Метохије. Притиснути, мораће признати Косово и Метохију као независну државу, и тиме ћемо се одрећи свих права која имају интерно расељена лица, Срби са Косова и Метохије.

Још једном да поновим. Инсистирамо и тражимо у име Српске радикалне странке и Владе Републике Српске Крајине у прогонству да се питање права Срба, колективних, индивидуалних, социјалних права тражи пред међународним форумима и да Република Србија инсистира да се одржи међународна мировна конференција која ће размотрити све оно што Срби имају и поседују на простору Републике Српске Крајине, Републике Хрватске.

Да ли имате питање?

Уколико нема, ја бих закључио конференцију. Хвала.