У овој књизи пренета су писања медија у периоду од јуна 2011. до краја марта 2012. године. Ово време обележило је неколико важних догађаја. Ратко Младић је испоручен Хашком трибуналу а новинари су се напросто утркивали да поделе срећу Бориса Тадића, Владимира Вукчевића, Сержа Брамерца и Кетрин Ештон и злурадо коментарисали његово прво појављивање пред хашким судијама, али и „бринули” о томе с ким ће пити кафу. Са Шешељем или Радованом Караџићем. Поводом хапшења генерала Српска радикална странка је организовала протестни митинг који је Тадићева полиција покушала да разбије.
Записане су у овој књизи и изјаве Ивице Дачића који је тада љубио скуте Бориса Тадића, као што их сада љуби Александру Вучићу. Говорио је о корекцији границе између Србије и Албаније и подели АП Косово и Метохија.
У периоду који је обухваћен у овој књизи ухапшен је и Горан Хаџић. Та вест је пропраћена у свим новинама, као и изјава Бориса Тадића да је Србија коначно завршила најтеже поглавље сарадње са Хашким трибуналом.
Изјаву Зорана Красића да се Хаг плаши Шешеља штампани медији су пренели као историјску. Многи који су то писали нису баш веровали у то, али време и догађаји су показали да је то тачно.
Читалац ове књиге подсетиће се и на завршне речи у процесу против Војислава Шешеља које су описане као најгледанији телевизијски програм.
Рецензенти: Мирољуб Игњатовић и Немања Шаровић
Аутор предговора: Вјерица Радета
Година издања: 2017.
