Када је, у новембру 2014. године, др Војислав Шешељ дословно избачен из Хашког трибунала, где је, уз велику личну жртву, аргументовано и на њему својствен, неустрашив а често и веома духовит начин, непоколебљиво бранио и одбранио част Србије и идеологију српског национализма, народ га је одушевљено и са великим поштовањем дочекао. Др Шешељ се истог тренутка укључио у политичку борбу, као што је и обећао. То је изазвало очигледан страх челника режима, који су се утркивали у давању параноичних изјава, попут оне да га је Хаг пустио да би рушио њих са власти! Смислили су да покушају да се против цунамија Шешељ одбране апсолутном блокадом у медијима. У овој књизи ћемо видети да електронски медији у Србији у то време свакодневно пишу о Шешељу, али да се, иако је главна тема у свим медијима, њему врло ретко даје медијски простор да нешто каже. Уместо тога, о др Шешељу суд на све стране дају политичари свих фела, о њему навелико расправљају самозвани критичари, аналитичари...
Али Шешељ не би био Шешељ да није нашао начин да и ту блокаду пробије.
Бацио је удицу хрватским политичарима и упецали су се. Хрватска је букнула. Реакције хрватских политичара и медија биле су паничне, а захтеви да се др Шешељ врати у Хаг и тако ућутка и спречи да делује стигли су до Европског парламента. Пун погодак! Др Шешељ је постигао баш оно што је желео. Колика је паника због његовог повратка завладала на све стране, најсликовитије показују текстови које су електронски медији објављивали у Србији и региону од 12. до 25. новембра 2014. године, које преносимо у целости у књизи „Гром из ведра неба”.
Рецензенти: Миљан Дамјановић и Александра Белачић
Аутор предговора: Александра Белачић
Година издања: 2017.
